Artikli

Glaukom (Glaucoma)

Tue, 13 Mar 2012 12:13:37 +0100

GLAUKOM - Pokacen ocen pritisok

Glaukomot vodi do definitivno slepilo preku ostetuvanje na optickiot nerv.
Pokaceniot ocen pritisok e rizik faktor, no duri i lugjeto so normalen ocen pritisok mozat da go izgubat vidot i togas imame sostojba na normotenziven glaukom odnosno glaukom so normalen IOP (intraokularen pritisok).
Sto e glaukom?
Poznavanjeto na znacenjeto na ovaa bolest e prv cekor da se zastiti vidot.
Glaukomot e opasna bolest, vodi do postepeno gubenje na vidot bez predupreduvanje odnosno cesto pati bez simptomi. Vo ranite stadiumi na bolesta obicno nema nikakvi simptomi.
Statisticki, polovina od lugjeto so glaukom voopsto i neznaat deka go imaat.
Gubenjeto na vidot e predizvikano od ostetuvanje na optickiot nerv.
Ovoj nerv e odgovoren za prenesuvanje na slikata sto ja gledame od okoto do mozokot.
Seuste nema lek protiv glaukomot.
Lekovite ili operacijata moze da preveniraat ili usporat ponatamosno gubenje na vidot.
Ranata detekcija e najznacajna vo zapiranje na progresija na bolesta.
Kaj vozrasnite postojat 2 osnovni tipovi na glaukom:
-Glaukom so otvoren agol
-Glaukom so zatvoren agol

Ostanati tipovi glaukom

Normatenziven glaukom
Kaj ovoj tip na glaukom optickiot nerv e osteten iako intraokularniot pritisok ne e mnogu visok (12-22 mmHg)
Visok rizik za ova zaboluvanje imaat lugje so familijarna istorija na normatenziven glaukom.
Tretiranjeto na ovoj glaukom e so drzenje na normalniot ocen pritisok na sto poniski vrednosti so lekovi, laserska intervensija ili filtriracka operacija.
Pricinite za ovoj glaukom se seuste nepoznati. Ispituvanjata prodolzuvaat da dokazat zosto nekoi opticki nervi se ostetuvaat od relativno nizok ocen pritisok.
Dijagnozata e preku ispituvanje na sostojbata na ocniot nerv.
Ova se pravi na dva nacina:
Prviot nacin e so direktno posmatranje na ocniot nerv so instrument - oftalmoskop, nekogas i slucajno se dijagnosticira preku rutinski pregled na ocnoto dno.
Vtoriot nacin e preku ispituvanje na vidnoto pole.
Promenite sto ke bidat detektirani na ovoj nacin se tipicni promeni za glaukomot.

Sekunadaren glaukom
Nastanuva kako rezultat na povreda na okoto, vospalenie, tumori ili naprednat stadium na katarakta ili dijabetes.
Moze da se predizvika i od lekovi, na pr. podolga terapija so steroidi. Tretmanot ke zavisi od pricinata sto go predizvikala kako I dali se raboti za otvoren ili zatvoren agol na glaukomot.

Traumatski glaukom
Povreda na okoto moze da dovede do sekundaren glaukom so otvoren agol . Moze da nastane vednas posle povredata ili nekolku godini pokasno.
Neovaskularen glaukom
Abnormalna formacija na novostvoreni krvni sadovi na iris kako i preku drenaznite kanalcinja moze da dovedat do ovoj tip glaukom.
Najcesta pricina e dijabetes.
Ovoj tip na glaukom e so losa prognoza i e mnogu tesko da se tretira I lekuva.

Pedijatarski glaukom ili kongenitalen glaukom
Moze da e prisuten uste so raganjeto (kongenitalen) ili da se pojavi vo prvite tri godini (infantilen) glaukom a juvenilen glaukom se vika ako se pojavi kaj tinejdjeri ili mladi luge sto e izuzetno retko.
Kongenitalniot glaukom e prisuten so raganjeto i se dijagnosticira vo prvata godina od zivotot.
Tretmanot e mnogu porazlicen od glaukom kaj vozrasni. Najvazno e da se tretira sto porano za da se prevenira slepilo.
Obicno lekuvanjeto e hirursko.

Sto treba da znaeme za glaukomot?
Simptomi:
Kaj najcestiot tip na glaukom (glaukom so otvoren agol) zgolemuvanjeto na ocniot pritisok e postepen taka da pacientot nema bolki ili drugi tegobi.
Na zgolemen rizik od pojava na bolesta glaukom se izlozeni slednive kategorii:
- osobi nad 60 godini
- rodnini na bolni od glaukom
- kratkovidni osobi
- bolni od sekerna bolest
Koga e potreben detalen pregled na glaukom?
- pomegu 35 i 40 godini: prv pregled
- posle 40 godini: na 2-4 godini
- posle 55 godini na 1-2 godini.
Dijagnoza
Pri postavuvanje na dijagnoza najvazno e da se proverat: ocen pritisok, sostojbata na vidniot nerv, vidnoto pole i komorniot agol na okoto.
Ocen pritisok: normalno se dvizi izmegu 10-22 mmHg ili izrazeno vo drugi merki izmegu 1.3 i 2.9 kPa.
Denes kako najsovremena i najtocna metoda za merenje na ocniot pritisok e vozdusno ili bezkontaktno merenje na pritisokot.
Videi nerv: (n.optikus): se pregleduva taka sto se osvetluva vnatresnosta na okoto i lekarot preku zenicata go gleda izgledot i bojata na nervot.
Vidno pole: se pregleduva da bi se postavila tocna dijagnoza, a potoa ednas ili dva pati godisno da se utvrdi dali vo poleto na vidot ima vlosuvanje odnosno dali bolesta napreduva. Ovoj pregled bara strplivost i koncentracija od strana na pacientot.
Komoren agol na okoto; se pregleduva so postavuvanje na eden vid staklo vo oblik na prizma na okoto koe e e prethodno anestezirano so kapki.
Lekuvanje: Lekovite za glaukom se davaat vo razlicni kombinacii i jacina. Lekarot se trudi da upotrebi najmala kolicina lekovi koi davaat najdobar rezultat so najmalku nesakani efekti. Lekovite treba da se zemaat od 1 do 4 pati dnevno. Postojat razlicni vrsti na lekovi i normalno vrstite i doziranjeto na lekovite moze se menuvaat vo tek na sledenje na bolesta.
I na kraj da se potsetime uste ednas za znacenjeto na ovaa podmukla bolest:
Glaukomot nastanuva koga ima premnogu tecnost vo okoto obicno zatoa sto se zapuseni odvodnite kanali. Bidejki tecnosta koja nemoze da istece od okoto se stvara i ponatamu, se nasobira vo okoto i taka nastanuva pokacen ocen pritisok.
Pokaceniot ocen pritisok go pritiska i turka vidniot nerv pozadi i predizvikuva negovo ostetuvanje.
Ako ocniot pritisok podolgo ostane pokacen , go unistuva del po del vidniot nerv.
Ostetuvanjeto na vidniot nerv se pokacuva so postepeni promeni vo vidot. Vo pocetok promenite vo vidot se mali i ne go zafakaat centralniot vid (sredisniot del so koj gledame koga gledame pravo pred nas ili citame). Promenite vo vidot vo pocetokot se slucuvaat nad, pod i od stranata na centralniot vid taka da bolnite od glaukom ne go primetuvaat gubenjeto na vidot. Tek vo zavrsnata faza na ovaa bolest doaga do propaganje na centralnite delovi i potpolno gubenje na vidot odnosno do kompletno i definitivno slepilo.

KONTAKTNI LEKI

Sun, 20 Jul 2008 10:22:57 +0200

Kontaktnata leka e korektivna kozmeticka ili terapevtska leka, postavena na korneata na okoto.
Kontaktnite leki obicno imaat za cel da koregiraat odredena dioptrija, odnosno da zamenat nosenje ocila.
Lugjeto odbiraat da nosat kontaktni leki poradi razlicni pricini. Mnogumina mislat deka se poatraktivni so kontaktni leki otkolku so ocila.
Kontaktnite leki nudat posiroko pole na gledanje. Pokorisni se i za golem broj sportski aktivnosti. Postojat i oftalmoloski problemi kako pr. Keratokonus (konusno izoblicuvanje na korneata) sto ne mozat da bidat koregirani so ocila pa kontaktni leki se neophodni.

Tipovi na kontaktni leki

-Korektivni kontaktni leki:
Se leki dizajnirani da go podobrat vidot koga ima refraktivna anomalija: kratkovidost (miopija), dalekovidost (hipermetropija), astigmatizam.
Kontaktnite leki obicno treba da se vadat sekoja nok ili na nekolku denovi zavisno od tipot na lekite.
-Kozmeticki kontaktni leki:
Dizajnirani se da ja promenat bojata na okoto. Ovie leki isto moze da go koregiraat vidot. Nekogas ovie leki imaat i direktna medicinska indikacija. Primer moze da gi maskiraat defektite na iris (oboeniot del od okoto) vo slucaj na aniridia - sostojba koga nema iris ili discoria - koga ima ostetuvanje na iris.
-Terapevtski kontaktni leki
Mekite kontaktni leki isto se koristat vo tretman ili lekuvanje na nerefraktivni bolesti na okoto.
Ovoj tip kontaktni leki ja zastituva povredenata ili bolna kornea od postojanoto trienje so trepkanjeto ovozmozuvajki i da zazdravi.
Tie se koristat i vo lekuvanje na sostojbi kako bulozna keratopatija, cir na kornea i erozija, keratitis, kornealen edem i mnogu drugi sostojbi predizvikani od razlicni bolesti na okoto.
-Vidovi na kontaktni leki:
Zavisno od materijalot od koj se izraboteni postojat 3 vida kontaktni leki:
-RMMA (poznati kako tvrdi leki) odnosno vo ponovo vreme tvrdi gas permeabilni kontaktni leki.
Ovoj tip leki se preporacuva kaj lugje so astigmatizam ili keratokonus.
Mekite leki se vednas udobni na nosenje dodeka tvrdite leki baraat vreme na adaptacija za potpolen komfort na nosenje.
-Mekite silikonski hidrogelni leki postojat od 1999 godina. Imaat visok stepen na kislorodna propustlivost i zavisno od tipot se preporacuvaat za prodolzeno nokno nosenje poveke denovi.
Dnevnite kontakti leki se dizajnirani da se vadat navecer pred spienje. Postojat meki leki za prodolzeno nosenje koi moze da se nosat kontinuirano preku 6 ili poveke veceri.
So ponovite tipovi na kontaktni leki, kako silikonskite hidrogelni, mozat da se nosat kontinuirano do 30 noki, ovoj tip na leki moze da se nosat prodolzeno vreme blagodarenie na visokota kislorodna propustlivost, obicno 5-6 pati povisoka od konvencionalnite meki leki sto ovozmozuva okoto da ostane zdravo.
Prodolzenoto nosenje na kontakni leki moze da go zgolemi rizikot od kornealna infekcija ili cir na korneata, posebno ako nema dovolna griza i higiena okolu lekite ili vo slucai koga solzniot film e nestabilen pa ovozmozuva bakteriska stagnacija.
Najcesta komplikacija od prodolzenoto nosenje na kontaktni leki e konjunktivitisot, obicno alergiski ili gigantno papilaren konjunktivitis ponekogas povrzan i so loso fitirani kontaktni leki.
Frekfencija na menuvanje na kontaktnite leki se delat i po nivnoto vremetrenje na koristenje.
Razlicnite meki kontakni leki moze da bidat kategorizirani kako leki za edna upotreba (dnevni leki) koi se vadat i frlaat sekoja vecer. Preporaclivi se za pacienti so ocni alergii ili drugi sostojbi na ocite, kako i kaj lugje sto privremeno koristat kontaktni leki za odredena cel (primer pri plivanje ili drugi sportski aktivnosti).
Mnogu cesto kontaktnite leki se prepisuvaat za dvonedelno nosenje ili mesecno.
Godisnite leki se preporacuvaat kaj lugje koi konstantno koristat kontaktni leki iako kontaktnite leki koi cesto se menlivi imaat svoi prednosti.
Tvrdite gas permeabilni leki moze da traat poveke godini bez potreba da bidat zameneti so novi.
Dizajn na kontaktnite leki
- Sferni kontaktni leki za korekcija na kratkovidost i dalekovidost
- Toricni kontaktni leki za korekcija na astigmatizam.
Nekogas moze ednoto oko da ima potreba od sferna kontaktna leka, a drugoto od toricna kontaktna leka.
Kako ocilata taka i kontaktnite leki moze da bidat za single vision ili multifocalni.
Multifokalnite kontaktni leki se koristat za korekcija na presbiopia odnosno imaat cel da go podobrat vidot i na dalecina a i da gi zamenat ocilata za blisku.
Lekite za implantacija ili IOL se specijalni mali korektivni leki koi operativno se stavaat zad irisot (sarenicata) na okoto sekogas pri operacija na staracko perde ili katarakta , a i kako nacin da se koregira visok stepen na kratkovidnost ili dalekovidnost.
Pregledot za kontaktnite leki moze da go pravat i opticari ali najgolema uloga imaat ocnite doktori.
Prvo se pravi pregled na okoto, se procenuva negovata sostojba, postoenje na alergii, ili suvi oci koi moze da go onevozmozat nosenjeto na kontaktni leki.
Mnogu lugje koi veke nosat kontaktni leki naracuvaat kontaktni leki peku internet, se razbira na nivni sopstven rizik.

Komplikacii:
Gi ima 4% godisno kaj lugjeto koi nosat kontaktni leki.
1. Ocni kapaci:
- Ptosis (spusteni ocni kapaci)
2. Konjunktiva:
- Kontakten dermatitis
- Gigantno papilaren konjunktivitis
3. Kornea
- Kornealna erozija, ulkus, hipoksija
- Keratitis ili infekcija
- akutno crveno oko
Koristenje na kontaktni leki:
Pred da se doprat kontaktnite leki najvazno e mienje na racete so sapun.
Tehnikata na vadenje i stavanje na kontaktnite leki zavisi od lekata, dali e meka ili tvrda.
Insercija
Kontaktnata leka tipicno se stava vo okoto so stavanje na lekata na vrvot na pokazalecot so vdlabnatata strana na lekata svrtena nagore i direkten dopir vrz korneata. Drugata raka go drzi okoto otvoreno.
Vadenje
Mekite leki moze da se izvadat so drzenje na kapacite otvoreni I otstranuvanje na lekata so drugata raka. Moze da predizvika iritacija, ima rizik od ostetuvanje na okoto ili lekata, a nekogas moze da bide oteznato od refleksot na trepkanje.
Griza (cistenje i dezinfekcija)
Dnevnite kontaktni leki ne baraat cistenje posle vadenjeto se frlaat dodeka drugite tipovi kontaktni leki baraat regularno cistenje kako prevencija od infekcija.
Za taa cel postojat razlicni tipovi na rastvori za cistenje i dezinfekcija na kontaktnite leki megju koi najpoplaren e t.n. multifunkcionalen rastvor koj se koristi za dezinfekcija, cistenje i cuvanje na kontaktnite leki so sto se eliminira potrebata od tableti koi se koristat za otstranuvanje na natalozenite enzimski proteini od kontaktnite leki. Ovie proteinski naslagi ako ne se otstranuvaat redovno go pravat nosenjeto na lekite neudobno i moze da predizvikaat razlicni problemi na okoto.
Nekoi produkti moze da bidat koristeni samo so odredeni tipovi kontaktni leki zatoa treba posebno da se vnimava pri nivnoto kupuvanje.

LASERSKO OTSTRANUVANJE NA DIOPTRIJA - KAKO DA SE OSLOBODITE OD OCILATA

Thu, 17 Jul 2008 22:57:43 +0200

Lasersko otstranuvanje na dioptrija vsusnost znaci korekcija na refraktivnata anomalija na okoto.
Najcesto se koristi vo korekcija na Myopia (kratkovidost), no moze da se koristi i vo korekcija na Hiperopia (dalekovidost) i Astigmatizam.
Ovoj proces koristi ladna energija od Excimer laserot vo izramnuvanje na delovi od povrsinata na korneata bez pritoa da se termicki osteti okolnoto tkivo. Na ovoj nacin modicifiranata predna povrsina na korneata se osposobuva da go fokusira svetloto na retinata, so sto ja eliminira zavisnosta od ocila i kontaktni leki.
Da se potsetime:
- Kaj myopiata svetlosnite zraci od objektot na gledanje se fokusiraat vo tocka pred retina.
- Kaj Hiperopia ovie zraci se fokusiraat zad retina.
- Kaj lugjeto so normalen vid ili emetropia svetlosnite zraci se fokusiraat direktno na retina .
Znaci so laserskiot zrak se menuva formata na prednata povrsina na korneata a so toa ja menuvame refraktivnata mok na okoto.
PRK procedurata go koristi laserskiot zrak za reformiranje na povrsinata na korneata otkoga prethodno mehanicki se otstranuva epitelot, dodeka LASIK procedurata go koristi laserskiot zrak otkoga prethodno se pravi flap ili kapace od povrsinata na korneata.

Koj moze da bide kandidat za lasersko otstranuvanje na dioptrija?
- Pacienti postari od 18 godini
- Pacienti koi nemaat promena na dioptrijata najmalku edna godina
- Kratkovidost (myopia) od -1,0 do -12,0 D.
- Astigmatizam do 4,0 D
- Dalekovidost (Hiperopia) do +4,0 D
Pred samata intervencija se pravat komplet ispituvanja na okoto so zemanje na site neophodni merki preku koi pravime selekcija na kandidatite koi se adekvatni za ovoj tip intervencija.
Sistemskite bolesti se apsolutna kontraindikacija vklucuvajki gi tuka i reumatoidniot artrit, sistemskiot lupus, sekernata bolest.
Bremenost i doenje se isto sostojbi vo koi ne se preporacuva ovaa intervencija.
Ostetuvanje i promeni na prednata povrsina na korneata i keratokonus se kontraindicirani za Excimer laser.
Postoenje na cataracta ili zamatuvanje na lekata se kontraindicirani za excimer laser. So operacija na cataracta se implantira vestacka intraokularna leka so sto se koregira diopterot na okoto.

REFRAKTIVNI ANOMALII

Tue, 17 Jun 2008 20:47:39 +0200

Sto vsusnost znacat:
Koga formata na okoto e abnormalna, okoto ne go fokusira predmetot pravilno i vidot e zamaglen.
Refraktivnite anomalii se najcest problem megju populacijata.
Ako vidot vi e zamaglen koga gledate vo objekti sto se blisku ili daleku od vas, bi trebalo da se javite kaj vasiot ocen lekar.

Sto e najvazno?
Vasiot doktor da ve pregleda I da utvrdi deka ocite vi se zdravi. Posle toa da vi odredi adekvatni ocila ili kontaktni leki. Vo denesno vreme se poveke mladi lugje se odlucuvaat na kratka laserska intervencija so koja zasekogas se osloboduvaat od nosenjeto na dioptriski ocila.
Vo najcesti refraktivni greski spagjaat:
1. Myopia (kratkovidost)
2. Hyperopia (dalekovidost)
3. Astigmatizam
4. Presbyopia

Miopnoto (kratkovidoto) oko e podolgo od normalnoto ili ima kornea sto e premnogu strmna pa svetlosnite zraci se fokusiraat pred retinata. Bliskite objekti gi gledate jasno, no odalecenite objekti se zamagleni.

Hiperopnoto (dalekovidnoto) oko e pokratko od normalnoto. Svetloto od bliskite objekti nemoze da se fokusira jasno na retinata. Citanjeto od blisku moze da bide oteznato.

Astigmatizam - se gledaat zamagleno objektite i na dalecina i na blizina.
Korneata e prozirniot prozorec postaven najnapred na okoto. Normalnata kornea e zakrivena i sferno zaramneta, slicno na presek od topka.
Koga postoi astigmatizam povrsinata na korneata e zakrivena vo eden merdijan poveke vo odnos na drugite.
Mozno e astigmatizmot da bide kombiniran so miopija ili hiperopija.
Mozno e da primetite Presbiopia okolu cetrieset godisna vozrast, koga pocnuvate da go oddalecuvate ona sto go citate podaleku so cel da moze da go vidite pojasno. Ova e obicno prv znak od potreba za nosenje na ocila za citanje odnosno za pocetok na Presbyopia.
Ako bilo koja od ovie refraktivni anomalii bide loso koregirana moze da predizvika glavobolka.

Presbyopia - ocite so vozrasta ja namaluvaat sposobnosta za fokusiranje i e nesto sto se slucuva kaj sekoj vozrasen covek nad cetrieset godini.
Vo toj slucaj ocniot lekar ke vi preporaca ocila za citanje so koi ke prevenirate glavobolka ili cuvstvo na zamoreni oci.
Obicno megju lugjeto e pogresno mislenjeto deka so odlozuvanje na pocnuvanje na nosenje na ocila za citanje ke go zacuvaat vidot I zdravjeto na ocite.
Cestopati se slucuva nekoi lugje da komentiraat deka bas sega pocnale da ne gledaat na blisku kako rezultat na dolgata rabota na kompjuter ili slicno.
Se razbira vakvoto mislenje e sosema pogresno. Stanuva zbor za normalna pojava koja e neizbezna kaj sekoj vozrasen covek posle 40-45 godini a prethodno nemal potreba od koristenje na ocila za gledanje na dalecina.
Refraktivnite anomalii moze da se pojavat vo bilo koja vozrast pocnuvajki od najranato detstvo . So samoto dijagnosticiranje deka treba i e neophodno da se koristat ocila za pojasen vid, pacientot e dolzen da pocne da koristi ocila ili kontaktni leki so sto bi dobil jasen vid a bi preveniral i drugi nesakani posledici.
Nosenjeto na naocari ili kontaktni leki ne doveduva do zgolemuvanje na dioptrijata kako sto nekoi mislat ili obratno - zadrzuvanje na dioptrijata da raste - kako sto mislat drugi, tuku se pomagala koi sluzat za da se podobri i izjasni vidot. Dioptrijta e vrodena predispozicija koja zavisi od rastenjeto i starosta na organizmot.

OCILATA ZA SONCE - POVEKE OD MODA

Tue, 17 Jun 2008 20:47:13 +0200

“Sonceto e glaven izvor na ultravioletovoto zracenje koe moze da go osteti tkivoto na okoto“.
Ima tri tipa UV zraci: UVA, UVB и UVC zraci.
UVA zracite moze da doprat do retinata na okoto po dolgotrajnata изложеност на овие зраци може да доведе до degeneracija na zoltata tocka.
Ostetuvanjeto od UVA zracite e kumulativno, znaci ostetuvanjeto ne se gleda vednas, tuku so tek na vremeto okoto se povece se ostetuva, a posledicite se trajni. Zatoa se preporacuva nosenje na ocila za sonce uste od najranoto detstvo.
Roditelite moraat da vnimavaat staklata na ocilata da bidat navistina kvalitetni, vo sprotivno dokolku stakloto e samo temno bez potrebna zastita od UV zracenjeto, toa ke nanese samo steta na ocite, odnosno nekvalitetnite temni stakla ke pridonesat da se rasiri zenicata so sto UV zracite uste poveke ke navlezat vo okoto. Istata opasnost vazi i za vozrasnite.
I dioptriskite ocila za sonce moze da bidat so UV-zastiten faкtor, bez razlika na visinata na dioptrijata.
UV-B zracite se 10% od sevkupnoto UV zracenje sto dopira do zemjata. No tokmu ovie zraci pretstavuvaat najgolema opasnost za zdravjeto na lugjeto, pa soodvetno na toa predizvikuvaat i najgolemo ostetuvanje na ocite. Ovoj tip zraci se broj eden vinovnik za pojava na rak na kozata, dodeka UV-C zracite nemaat nikakvo vlijanie vrz zdravjeto na lugjeto.
Prodolzenata izlozenost na ocite na UV zracite bez soodvetna zastita moze da predizvika pojava na katarakta (staracko perde) ili degeneracija na makularnata regija, koi pak mozat da dovedat do gubenje na vidot.
Zastita na ocite od UV zracite e imperativ. Ocilata za sonce so kvalitetno staklo koe celosno go zastituva okoto od UV zracite se neophodni.
Pri izborot na ocila za sonce koi bi trebalo efikasno da gi blokiraat UV zracite, treba da se imaat na um nekolku raboti:
- kupuvacot treba da pobara sertifikat so koj se dokazuva deka staklata navistina stitat od stetnite zraci.
- Ako na ocilata ima oznaka polarizirani, takvite ocila nemaat zastita od UV zraci.
Oznaki na ocilata od tipot blokiranje na infracrveni zraci ili na sinite zraci nemaat zastita od UV-zracenje.
Zadolzitelno da se proveri dali staklata od ocilata se dobro izraboteni i polirani.
Nekogas postoi dilema koja boja na stakla na ocila za sonce da se odbere.
Najvazno e da postoi 100% zastita od UV - zracenje. Na mnogumina im e prijatna zelenata boja na staklata na ocilata za sonce, se nosat и kafeavi tonovi, najsvetla preporacliva boja e bojata na sampanj. Ocilata treba da stitat, no i da bidat prijatni za nosenje.
Kontaktnite leki kako и intraokularnite leki sto se implantiraat vo okoto posle operacija na katarakta sodrzat UV - filter. No i pokraj ova operiranite treba da koristat i ocila za sonce kako dodatna zastita vo letnite soncevi denovi.